fbpx

COVID-19

NAJSTRAŠNIJI VIRUS POSLE 1918. GODINE, OSTANITE KOD KUĆE!

SAVETI

Pitanje i odgovori o bolesti uzrokovanoj novim koronavirusom COVID-19

Šta je novi COVID-19, a šta SARS-CoV-2?

Krajem 2019. godine, u Kini,  pojavio se novi koronavirus i nazvan je SARS-CoV-2. Radi se o novoj vrsti koronavirusa koji ranije nije otkriven kod ljudi i bolest uzrokovana tim virusom naziva se COVID-19.

Odakle potiču koronavirusi?
Koronavirusi su virusi koji cirkulišu među životinjama. Neki od tih virusa mogu preći sa životinja na čoveka i nakon toga se mogu prenositi između ljudi.

Veliki broj životinja nosioci su koronavirusa. Na primer, koronavirus bliskoistočnog respiratornog sindroma (MERS-CoV) potiče od kamile, dok je SARS potiče od cibetke, životinje iz reda zveri srodnih mačakama.

Da li se ovaj virus može da porediti sa SARS-om ili sa sezonskim gripom?
Covid-19 otkriven je u Kini i genetski je povezan sa virusom SARS-a iz 2003. godine. Ova dva virusa imaju slične karakteristike, međutim podaci o novom virusu još uvek nisu potpuni.

SARS se pojavio krajem 2002. godine u Kini. U periodu od osam meseci 33 države prijavile su 8000 slučajeva zaraze virusom SARS-a. Tada je od SARS-a umrla jedna od deset zaraženih osoba.

Trenutno dostupne informacije nisu dovoljne kako bi se sa sigurnošću moglo reći koliko je smtonosan SARS-COV-2. Ipak, prema preliminarnim informacijama sve ukazuje da je manje smrtonosan od SARS-CoV.

Iako se SARS-CoV-2 i virusi gripa prenose sa jedne osobe na drugu i mogu imati slične simptome, ova dva virusa su vrlo različita i ponašaju se drugačije. Još uvek je prerano kako bi se donosili zakjučci o načinu širenja SARS-CoV-2, ali preliminarni podaci ukazuju na to da se SARS-CoV-2 prenosi isto kao i SARS.

Kako se virus prenosi i koliko lako se širi?
Kako ova vrsta virusa prvobitno potiče od životinja, on se sada širi sa osobe na osobu (prenosi se sa čoveka na čoveka). Trenutno dostupni epimemološki podaci nisu dovoljni kako bi se utvrdila lakoća i uspešnost prenošenja virusa između ljudi, ali je ustanovljeno da se virus se uglavnom prenosi kapljičnim putem i pri kijanju i kašljanju.
Prosečan period inkubacije traje 5–6 dana, sa maksimalnim periodom do 14 dana. Iako su ljudi najzarazniji onda kada imaju simptome (nalik simptomima sezonskog gripa – povišena temperatura, kijanje, kašljanje), postoje naznake da ljudi mogu preneti jedni drugima virus iako nemaju nikakve simptome ili pre nego što se simptomi pojave što nije neoubičajno i kod drugih virusnih infekcija.
Koji su simptomi 2019-nCov?
Prem poznatim informacijama, virus može izazvati blage simptome slične gripu, kao što su:

– povišena telesna temperatura
– kašalj
– otežano disanje
– bolova u mišićima
– umor

U težim slučajevima može doći do teške upale pluća, sindroma akutnog otežanog disanja, sepse i septičkog šoka koji mogu dovesti do smrti pacijenta. Osobe koje boluju od hroničnih bolesti podložnije su težim oblicima bolesti izazvane virusom.

Da li su neki ljudi pod većim rizikom od drugih?
Starije osobe i osobe koje već imaju neke hronične bolesti (povišen pritisak, srčane bolesti, dijabetes, poremećaje jetre i bolesti disajnih puteva) imaju veći rizik za razvoj težih oblike ove bolesti.
Da li postoji specifičan način lečenja bolesti COVID-19?
Ne postoje specifične terapije za izlečenje od ove bolesti. Pristup lečenju pacijenata sa infekcijama povezanim sa koronavirusom je simptomatsko.
Gde osoba koja ima simptome i sumnja na infekciju novim koronavirusom može da se testira?
Ukoliko imate simptome infekcije organa za disanje (povišena temperatura, kijavica, kašalj, curenje iz nosa, otežano disanje ili drugo), odmah stavite masku preko usta i nosa, pojačajte higijenu ruku (perite ruke toplom vodom i sapunom u trajanju od najmanje 20 sekundi) izbegavajte kontakte sa drugim osobama, koristite maramicu kad se kijate ili kašljete, i pozovite telefonom epidemiologa instituta ili zavoda za javno zdravlje nadležnog za područje u kome boravite. Od ep.
Kako izbeći zarazu?
Ukoliko boravite u područjima u kojima postoji intenzivna transimisija virusa:

– izbegavajte kontakt sa bolesnim ljudima, pogotovo ljudima koji kašlju;
– izbegavajte tržne centre i mesta gde se drže žive ili mrtve životinje;
– pridržavajte se opštim pravilima o higijeni ruku i hrane;
– pre jela, nakon toaleta ili diranja životinja operite ruke sapunom i vodom ili koristite dezinficijens na bazi alkohola;
– izbegavajte kontakt sa životinjama i njihovim izlučevinama.
-gde god putujete, pridržavajte se opštih pravila o higijeni ruku i hrane

Kako da se ponaša osoba koja je bila u bliskom kontaktu sa osobom obolelom od COVID-19?
Ukoliko se ustanovi da je osoba u proteklih 14 dana bila u kontaktu sa osobom obolelom od COVID-19, ta osoba će biti stavljena pod aktivni nadzor u samoizolaciji. Odnosno, to znači da će osoba koja se nalazi u kućnoj izolaciji biti pod zdravstvenim nadzorom, meriti telesnu temperaturu jednom dnevno i biti u svakodnevnom kontaktu sa nadležnim epidemiologom. Ako ova osoba razvije znake respiratorne bolesti, epidemiolog koji sprovodi nadzor postupiće prema algoritmu aktivnosti sa postupanje sa licem kojem je izdato rešenje o stavljanju pod zdravstveni nadzor u vezi sa mogućom izloženošću infekciji izazvanoj novim koronavirusom.
Koja su pravila za dezinfekciju / pranje ruku?
Kako bi se sprečila infekcija pranje i dezinfekcija ruku su ključni. Ruke je potrebno prati često, sapunom i vodom, najmanje 20 sekundi. Kada voda i sapun nisu dostupni, može se korisiti dezinficijens koji sadrži najmanje 60% alkohola. Virus ulazi u telo kroz usta, oči, nos, pa je važno ne dirati ih neopranim rukama.

Da li su hiruške maske efikasna zaštita protiv SARS – CoV-2?
Hiruška maska, uz primenu ostalih mera zaštite, koristan je nivo zaštite od ukoliko se adekvatno koristi, odnosno hiruška maska sprečava zaražavanje kapljičnim putem. Pogodna za uobičajan socijalni kontakt sa obolelim uz održavanje udaljenosti od najmanje jedan metar od bolesnika.

Da li je pronađena vakcina protiv SARS – CoV-2?
Trenutno ne postoji vakcina protiv koronavirusa, pa tako ne postoji ni vakcina protiv SARS – CoV-2. Iz tog razloga je važno preuzeti sve mere zaštite kako se infekcija ne bi dalje širila.
Da li ovogodišnja vakcina protiv sezonskog gripa takođe štiti od SARS – CoV-2?
Virus gripa i SARS – CoV-2 su različiti, pa tako vakcina protiv sezonskog gripa ne štiti od bolesti uzrokovane virusom SARS – CoV-2.
Da li treba da odložite putovanje u područja u kojima postoji intenzivna transmisija virusa?
Građanima Republike Srbije savetuje se da odlože planirana putovanja u sva područja u kojima se registruje intenzivna transmisija virusa SARS-CoV-2, zbog moguće zaraze.

Ukoliko ipak putujete u mesta intenzivne transmisijei, preporučuju se sledeće mere zaštite:

– izbegavanje kontakata sa osobama koje imaju značajne infekcije organa za disanje (kašalj, kijanje, curenje nosa, povišena temperatura);
– izbegavanje masovnih okupljanja i boravak u prostoru u kome se nalaze veliki broj osoba;
– pojačana i česta higijena ruku (pranje vodom i sapunom najmanje 20 sekundi, ili ukoliko to nije moguće, korišćenje alkoholnih gelova za dezinfekciju ruku, naročito
nakon kontakta sa obolelim osobama ili nakon boravka u potencijalno ugrožnom području;
– Preporučuje se i nošenje maski preko usta i nosa ukoliko se boravi u prostoru gde su masovna okupljanja (aerodromi, železničke i autobuske stanice, gradski i –
međugradski prevoz i sl);
– pridržavanje mera zaštite kod svih osoba koje osete simptome infekcije organa disajnih puteva (respiratorna higijena – održavanje odstojanja od drugih ljudi, pokrivanje
usta i nosa prilikom kijanja i kašljanja papirnim maramicama ili rukavom u pregibu lakta, često pranje ruku);
– Izbegavanje kontakta sa živim i mrtvim, divljim ili domaćim životinjama.

Šta ako sam nedavno boravio / la u području na kome postaji intenzivna transmisija virusa i imam simptome respiratorne infekcije?
Osoba koja je u prethodnih 14 dana boravila u Kini ili drugim područjima zahvaćenim virusom i naglo razvija znakove bolesti dizanih puteva (glavobolja, povišena telesna temperatura, kašalj, teškoće pri disanju) potrebno je da kontaktira telefonom nadležnog epidemiologa, opiše znakove bolesti i naglasi u kom području je boravila. Osobe koje su poslednjih 14 dana pre ulaska u Republiku Srbju boravile u zaraženim područjima zahvaćenim epidemijom virusa SARS – CoV-2, biće postavljene pod zdravstveni nadzor u samoizolaciji pri ulasku u zemlju. Ukoliko osoba pri ulasku u zemlju nema simptome bolesti, granični sanitarni inspektor izdaće rešenje o stavljanju pod zdravstveni nadzor u samoizolaciji kod kuće i za taj period biće u kontaktu sa nadležnim epidemiologom tokom trajanja nadzora. Ako osoba u tom periodu razvije simptome respiratorne bolesti ili povišenu temperaturu, epidemiolog postupa u skladu sa sumnjom na bolest izazvanu COVID-19.
Šta se dešava tokom leta avionom ili na aerodromu?
Ukoliko se tokom leta primete znakovi bolesti kod nekog od putnika, osoblje aviona će svim putnicima podeliti anketne listiće koje moraju ispuniti. Osoblje aviona će pokupiti listiće pre sletanja i predati ih graničnom sanitarnom inspektoru na graničnom prelazu po sletanju. Na osnovu listića i anketiraja izdaju se rešenja o zdravstvenom nadzoru i putnici se teritorijalno upućuju na nadležnog epidemiologa. Građani kojima je izdato rešenje o postavljanju pod zdravstveni nadzor potrebno je da se u roku od 24 sata, jave nadležnom institutu, odnosno zavodu za javno zdravlje. Epidemiolozi instituta/zavoda prikupljaju potrebne podatke i daju im uputstvo o sprovođenju nadzora u trajanju od 14 dana. Ukoliko osoba tokom ovog perioda ne razvije simptome respiratorne bolesti, epidemiolog šalje obaveštenje o završetku zdravstvenog nadzora nadležnim institucijama.
Obolela osobu iz aviona će biti transportovana u bolnicu na dalju obradu. Ako je se pokaže da oboleli putnik ne boluje od SARS – CoV-2, ukida se zdravstveni nadzor nad njegovim kontaktima.
Rizik od zaraze na aerodromu sličan je svakom drugom mestu gde se okuplja veliki broj ljudi.
Da li ste bezbedna hranu uvezena iz područja u kojima postoji intenzivna transmisija virusa?
Nije zabeležen prenos SARS – CoV-2 putem hrane. Virus se prvenstveno prenosi sa osobe na osobu, i nema dokaza da prehrambeni proizvodi uvezeni iz područja sa intenzivnom transmisijom virusa predstavljaju rizik za građane vezan za SARS – CoV-2.

Da li je bezbedan kontakt sa kućnim ljubimcima i domaćim životinjama?
Postojeća istraživanja povezuju SARS-CoV-2 sa nekim vrstama slepih miševa u Kini, ali nije isključeno prisustvo virusa i kod drugih životinja. Nekoliko vrsta koronavirusa javlja se kod životinja i mogu se preneti na druge životinje i ljudi. Prema dosadašnjim podacima nema dokaza da kućni ljubimci (psi i mačke) imaju veći rizik zaraze nego ljudi. Ipak, kao mera prevencije, u kontaktu sa životinjama najbolje je pridržavati se opštih načela higijene.
Da li je bezbedno da se primi poštanska pošiljka iz područja zahvaćenih infekcijom novog koronavirusa?
Rizik od prenosa virusa putem poštanske pošiljke, prema raspoloživim podacima smatra se zanemarljivim. Svi do sada poznati koronavirusi, uključujući i virus koji je uzrokovao SARS pre 18 godina i virus koji poslednjih 7 godina uzrokuje MERS, prenose se neposrednim bliskim kontaktom (kapljičnim putem) i izuzetno su osetljivi na atmosferske uslove, što znači da kratko zadržavaju infektivnost izvan ljudskog tela. Ni za jedan dosada nije utvđeno da može preneti putem poštanskih pošiljki.
Da li su sušači za ruke u javnim toaletima efikasni u uništavanju novog koronavirusa?
Nisu, sušači za ruke ne doprinose uništavanju SARS-CoV-2. Kako biste se zaštitili od novog koronavirusa potrebno je da češto perete ruke vodom i sapunom ili da ih čistite dezinficijensima na bazi alkohola.

Koliki su efikasne termovizijske kamere u otkivanju ljudi zaraženih COVID-19?
Termovizijske kamere efikasne su u otkrivanju osoba koje imaju povišenu temperaturu, ali one ne mogu detektovati zaraženu osobu zaraženu virusom koja nema simptome bolesti.

Ukoliko termički skener otkrije osobu koja ima povišenu temperaturu i dolazi iz područja u kome je registrovano obolevanje od novog koronavirusa, to neće automatski značiti da je osoba zaražena ili obolela od SARS-CoV-2. Granična sanitarna inspekcija preduzeće dalje korake u zavisnosti od visine telesne temperature i prisustva simptoma infekcije respiratornih organa.

Da li prskanje alkoholom ili hlorom po telu može ubiti novi koronavirus?
Raspršivanje alkohola ili hlora ne može ubiti viruse koji su već ušli u vaše telo. Naprotiv, prskanje ovakvih materija može biti štetno za sluzokožu usta i oka. Preparate na bazi alkohola i hlora su efikasni u dezinfekciji površina i sa njima je potrebno pristupati prema uputstvu za upotrebu.
Da li redovno ispiranje nosa fiziološkim rastvorom može sprečiti infekciju COVID-om 19?
Nema dokaza da ispiranje nosa fiziološkim rastvorom može zaštititi ljude od respiratornih infekcija, pa ni od infekcije uzrokovane novim koronavirusom.

JAKO JE BITNO!!!

PREVENtiVA

saznaj više…

OSTANI KOD KUĆE

POŠTUJ POLICIJSKI ČAS!

KARANTIN

usluge dostave…